ANALIZA PRELIMINARNIH REZULTATA IZBORA: ALEKSANDAR VUČIĆ U RALJAMA RIK-A

Nakon održanih parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora očekivanja mnogih prognozera su potvrđena: izbori su doneli ubedljivu pobedu liste okupljene oko Aleksandra Vučića i SNS, potvrdili stabilnost i čvrstinu SPS, vratili u Parlament Vojislava Šešelja i pokazali nemoć ostatka opozicije.

Uverljiva pobeda Aleksandra Vučića i SNS izvojevana je perfektno koordiniranom kampanjom i znalačkom tehničkom realizacijom izbornog dana “na granici faula”. Vučić je  još jednom dokazao da je majstor “suve politike” i da ume da medijskim hvalospevima, kreiranjem referendumske atmosfere povoljne za njega, glumljenjem žrtve, terenskim radom i diskretnim pritiscima polusveta iz trećeg i četvrtog ešalona njegove partije, stvori situaciju u kojoj se ništa ne prepušta slučaju. Jednostavno, rezultat nije mogao da izostane.

Iako na prvi pogled izborni rezultat deluje impozantno, može se dogoditi da se Aleksandar Vučić grdno preračunao kada je posegnuo za političkim inženjeringom i raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora. Dakle, ubedljiva pobeda SNS lako može postati Pirova pobeda!

Aleksandar Vučić i SNS ušli su u ove izbore sa lagodnih 158 skupštinskih mandata osvojenih 2014. godine. Istini za volju, dvadesetak mandata u tom korpusu nose satelit stranke: SDPS Rasima Ljajića, NS Velimira Ilića, PS Aleksandra Vulina, SPO Vuka Draškovića, PSS Bogoljuba Karića, USS Milije Miletića i Marijan Rističević (izvinjavam se ako sam nekoga zaboravio). Na izborima 24. aprila ova lista osvojila je neznatno veći broj glasova i neznatno viši procenat nego 2014. godine, potvrdivši da u Srbiji postoji nesumnjiva podrška za Vučićevu politiku. Ali...

2014. godine mnoge liste ostale su ispod cenzusa i ogroman broj mandata po D`ontovom sistemu pripao je listi okupljenoj oko SNS. Prosto rečeno, sa 48% glasova osvojeno je više od 60% mandata u Skupštini! Sada su stvari sasvim drugačije: ukoliko sve liste koje trenutno levitiraju oko cenzusa (DSS-Dveri, Dosta je bilo i Čeda-Boris-Čanak) uđu u Parlament, „bunar“ iz kojeg se po D`ontu zahvataju rasuti glasovi postaje izuzetno mali i SNS bi u tom slučaju, čak i sa neznatno boljim izbornim rezultatom nego na prethodnim izborima, imao svega 133-134 poslanika! Uz to, lista SNS, pored već nabrojanih partnera, sada obuhvata i tradicionalno “skupi” PUPS, SNP Nenada Popovića i SDSS Andreje Mladenovića. Praktično, u takvom scenariju SNS bi imao tek stotinak svojih poslanika, što predstavlja ozbiljan pad u odnosu na zastupljenost u prethodnom skupštinskom sazivu. Otuda je jasno da bi Vučić, ako bi samostalno formirao Vladu, bio izložen pritiscima i konstantnim ucenama manjih partnera, posebno sada kada su se “potencijalni rezervni igrači” Saša Radulović i Boris Tadić eksplicitno izjasnili da neće ulaziti u bilo kakvu saradnju sa Vučićem i SNS.

Da stvar bude još gora, rezultati lokalnih izbora ne idu na ruku naprednjacima: u centralnim beogradskim opštinama, ali i u mnogim gradovima širom Srbije, poput Niša, SNS nema potrebnu većinu za samostalno formiranje vlasti. Čak ni Vučićev autoritet, efikasna kampanja i tehnokratski odlična organizacija izbornog dana nisu bili dovoljni da se lokal “prelomi”. Dakle, za formiranje lokalne vlasti biće potrebni partneri.

U ovom trenutku Vučićeva sudbina zavisi od Republičke izborne komisije: ako se barem dve od tri navedene liste nađu ispod cenzusa, Vučić i njegova lista će, zahvaljujući D`ontovom sistemu, doći do cifre od oko 150 poslanika, pri čemu je oko 120 poslanika iz SNS. To otvara mnogo širi manevarski prostor nego tanka većina od 133 poslanika, uz to „obogaćena“ veštim trgovcima Krkobabićem i Ljajićem.

 

Suštinski, opet je Ivica Dačić u dobroj poziciji: ako se DSS-Dveri, Saša Radulović i Čeda-Boris-Čanak nađu u Parlamentu, jasno je da su on lično i SPS jedini partner koji može obezbediti Vučiću dve neophodne stvari: 1. stabilnost Vlade i 2. vršenje vlasti u gradovima i opštinama širom Srbije. Vučić sa Šešeljem može, ali ne sme; ostale liste (osim SVM, koji po svemu sudeći ostaje na četiri mandata) sa Vučićem neće. Pod pretpostavkom da RIK ne ostavi barem dve liste ispod cenzusa, Ivica Dačić će uspeti da zadrži poziciju prirodnog partnera. Dobitnici su nesumnjivo Šešelj, ali i Saša Radulović i DSS-Dveri (pod pretpostavkom da ih RIK ne ostavi ispod cenzusa): kao parlamentarne stranke dobijaju medijsku vidljivost i stabilno finansiranje iz budžeta. O DS i Bojanu Pajtiću ovoga puta ne bih dužio: fijasko na pokrajinskim i republičkim izborima pokazuje da Pajtić treba ozbiljno da porazmisli o tome da stranku prepusti nekom drugom, jer se očigledno ne snalazi i nema kapacitet da vrati DS na stazu uspeha. 

Da zaključim: ovi izbori, iako tehnički znalački odrađeni i pompezno najavljivani kao referendum za davanje apsolutnog manadata Aleksandru Vučiću, nisu ispunili suštinske ciljeve zbog kojih su organizovani. Niti se na republičkom nivou Vučić može lako osloboditi Dačića, niti su stranke koje parazitiraju na krilima SNS i Vučića gurnute u poziciju nepotrebnosti, niti je nemušta i razbijena opozicija uništena (naprotiv, nakon dužeg vremena opozicija je pokazala znake pribranosti zajedničkim pritiskom na Republičku izbornu komisiju), niti je Vučićev autoritet bio dovoljan da se promeni struktura lokalne vlasti u mnogim gradovima. Rezultat SNS je respektabilan, ali konačno ostvarenje političke agende ovih izbora zavisi od jedne institucije: Republičke izborne komisije. Naredni dani biće zanimljivi, bez ikakve dileme.