RAZOTKRIVANJE STRATEGIJE - ALEKSANDAR VUČIĆ (prvi deo, 2008-2010)

10:42 | Labels: Saveti

Možda se pitate: otkud ova tema – razotkrivanje političkih i medijskih strategija na kulinarskom blogu? Sasvim je logično. Strateško planiranje komunikacija je slično kuvanju čorbe – uzmete različite sastojke, pomešate, stavite da se krčka (ali ne ostavljate čorbu samu ili potpuno poklopljenu, jer će da iskipi), i čekate ishod. Uostalom, ukinuli su „Blic blog“ pa se snalazimo kako znamo.

Koristeći svoje iskustvo, a već deceniju i po sam u sektoru komunikacija i odnosa s javnošću, uz višegodišnje bavljenje političkim komunikacijama, u narednom periodu ću svakog dana razotkrivati elemente strategija različitih aktera na političkoj sceni mile nam i napaćene otadžbine. Nadam se da će biti ukusno, sa merom i korisno.

Kako običaji nalažu, krenimo od najjačeg. Aleksandar Vučić, premijer Srbije i lider Srpske napredne stranke, u ovom trenutku je bez ikakve sumnje najuticajnija figura srpske politike. Ipak, njegov put do te tačke nije bio lak i očigledno je da je Vučić veoma strpljivo i promišljeno gradio sliku o sebi. A evo i kako je to radio:

2008-2010 – oslobađanje imidža gubitnika

Osnivanje Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić je dočekao sa imidžom stalnog gubitnika izbora u Beogradu i prilično ratobornog Šešeljevog megafona, uz istorijsku činjenicu da je krajem devedesetih, u vreme potpune represije koju je Miloševićev režim sprovodio, bio ministar informisanja u Vladi Mirka Marjanovića. Iako mlad, Vučić je već imao zavidan staž u politici i bilo mu je jasno da sa oreolom gubitnika ne može da postane pobednik. Zato je preduzeo niz koraka usmerenih ka snažnom distanciranju od dojučerašnjih partijskih kolega, nazivajući Šešelja „lažovom“, „monstrumom iz Haga“ i sličnim prigodnim epitetima. Takođe, prošao je kroz fazu „samokritike“, revidirajući sopstvene prilično ekstremne stavove. Ovo je jedan od ključnih momenata za razvoj Vučićeve političke pozicije, jer, dok je Nikolić u svojoj retorici ostao tvrđi, Vučić je u potpunosti izmenio političke poruke. Od antievropske, njegova retorika postala je oprezno proevropska, a zalaganje za socijalnu pravdu i slobode postalo je centralna tačka Vučićevog diskursa. Takvim manevrom (vrlo moguće uz svesrdnu podršku pojedinih ljudi iz nekadašnje Demokratske stranke) Vučić je postao prihvatljiv sagovornik strancima, a da je pritom zadržao svoju populističku crtu. Dakle, zasluge za percipiranje Srpske napredne stranke kao demokratski orijentisane partije idu u najvećoj meri upravo tadašnjem zameniku predsednika, a današnjem predsedniku SNS.

Naravno da je Aleksandar Vučić od prvog dana bio veoma svestan da je lični rejting preduslov za dobar stranački rejting. Isto tako, Vučić je bio svestan da je u ranoj fazi razvoja za njega najvažnije da uz sebe zadrži ex-radikalske pristalice. Zato je bio izrazito ofanzivno orijentisan, senzacionalistički predstavljajući svaki događaj, bio on pozitivan ili negativan. Istovremeno je, gradeći imidž normalnog čoveka (poznata strategija: „jedan od nas, bolji od nas“) uzimao učešće u zabavnim programima namenjenim pre svega lumpenproletarijatu, kao što je šou „Plesom do snova“ (mada je i ranije, 2007. godine, zajedno sa Dačićem i Veljom Ilićem učestvovao i u emisiji „Zvezde Granda“). Medijski prostor koji je dobijao u izobilju (moguće opet zahvaljujući pojedinim ljudima iz tadašnje Demokratske stranke) mudro je koristio za plasiranje populističkih poruka.

FOTO: Aleksandar Vučić se priprema za nastup u emisiji "Plesom do snova". Izvor: www.tracarenje.com

Već u ovoj ranoj fazi razvoja ličnog imidža, Vučića počinju da karakterišu tri komunikacijske crte koje su na snazi i dan-danas:

Besomučno ponavljanje identičnih poruka – svaki javni nastup Vučić je koristio da ponavlja identične poruke, koje su po pravilu imale za cilj da „postave okvir“ za njegovu i Nikolićevu političku kreaciju. U ovom periodu, u svakom nastupu Vučić ističe da „je vreme za izbore, jer Vlada radi loše“, „u svakom segmentu društva neophodne su promene“, „SNS sposobna da pobedi Demokratsku stranku“. Konstantnim slanjem ovakvih poruka Vučić je uspeo da predstavi SNS kao ozbiljnu alternativu vlasti i da izbegne „nametanje okvira“ da je SNS mala stranka.
Pozicija žrtve – jedna od omiljenih Vučićevih taktika. U ovom periodu, Vučić se postavlja kao žrtva koju napadaju sa dve strane – Vojislav Šešelj sa jedne, i režim predvođen Demokratskom strankom, sa druge strane. Tako je u periodu do 2010. godine Vučić izjavljivao da je izložen najrazličitijim vidovima režimske represije, pribavljao od BIA dokaze da nije britanski špijun, više desetina puta optužio Vojislava Šešelja i SRS za prljavu kampanju protiv njega, ocenjivao da je izložen medijskoj blokadi. Ovakva taktika stvara veliku dozu empatije kod birača i neretko se primenjuje kada želite da se građani identifikuju sa Vama.
Napadanje nepopularnih – jedna od odlika Aleksandra Vučića je da hirurški precizno locira nepopularne likove i da napadima na njih gradi svoju popularnost. Tako su u periodu od 2008. do 2010. među njegovim omiljenim metama bili Mlađan Dinkić i Čedomir Jovanović. Poznato je da, pre svega među niže obrazovanim biračima, napadom na nepopularnog, ili čak omraženog čoveka, skupljate političke poene za sebe i podižete lični rejting, jer se birači identifikuju sa Vama.

FOTO: Aleksandar Vučić u ranijim danima SNS. Izvor: www.eizbori.com

Ako na jednom mestu sumiramo rad i delovanje Aleksandra Vučića u periodu od 2008. do 2010. godine, moglo bi se zaključiti da je on pažljivo i balansirano radio na izgradnji ličnog imidža kao čoveka koji je politički dorastao da uđe u ozbiljnu utakmicu. Odlikovali su ga snažno, iako ponekad nedosledno opoziciono delovanje, hiperaktivnost u štancovanju medijskih sadržaja, ali i neverovatna energičnost i borbenost. Ipak, u ovom periodu Vučić nije neprikosnoveni lider stranke, niti pretenduje da to bude. Kao promišljen tip, Vučić shvata da se liderska pozicija preuzima tek kada se utvrdi sopstvena popularnost i ne žuri. Pored njega, u stranačkim komunikacijama veoma su zastupljeni i Tomislav Nikolić i Jorgovanka Tabaković, uz živu skupštinsku aktivnost, dok je enorman broj saopštenja za javnost, koje je SNS svakodnevno liferovala, bio pre svega orijentisan ka kritici i ukazivanju na anomalije u društvu (o komunikacijama SNS ćemo narednih dana detaljnije). Vučić se aktivno bavi i unutarstranačkim radom, podižući infrastrukturu i odbore i rešavajući pitanja od značaja za opstanak i stabilnost SNS. Dakle, do 2010. godine Vučić je pravi opozicionar i mnogo više stranački radnik nego stranački lider.

Kraj 2010. godine Aleksandar Vučić dočekao je sa unekoliko poboljšanim ličnim rejtingom, ali sa mnogim otvorenim pitanjima i nedoumicama. Zanimljivo je da on u tom periodu nije neko ko svojim pojavljivanjem na plakatu ili bilbordu donosi značajan broj glasova. Ipak, postaje jasno da se Vučić profilisao kao opozicioni lider koji stoji rame uz rame sa Tomislavom Nikolićem.

Dolazi 2011. godina, možda i prelomna godina za rejting Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke. O tome ću detaljnije sutra...

Uživajte!