Niko me ne može ubediti
da Bojan Pajtić, kao inteligentan i pragmatičan političar, nije znao šta ga je čekalo
kada je, nakon izbornog rezultata bliskog katastrofi. preuzeo rukovođenje
Demokratskom strankom.
Pajtić je preuzeo brend
koji dugo traje, ali čija je vrednost oborena do krajnjih granica, što
intenzivnom medijskom antikampanjom, što lošim upravljanjem, korupcijom, i,
iznad svega, odvojenošću od naroda. Ne znam da li ga je neko ubedio da zaigra
ovu utakmicu, ili je samostalno doneo odluku, tek Pajtić je hrabro postupio i
preuzeo komandnu palicu u svoje ruke. Hrabro, ipak, ne znači i mudro.
 |
| FOTO: Bojan Pajtić i Dragan Đilas. Izvor: www.kurir.rs |
Naprednjaci se, naime,
na promenu na čelu Demokratske stranke gotovo nisu ni obazirali, već su samo
reč “Dragan Đilas” zamenili rečju “Bojan Pajtić” i nastavili da ubijaju rejting
DS na isti način i iz istih oružja. Nastavio se isti sistem beskonačnog
ponavljanja poruka, s tim da je Pajtić na čelu DS sada “win-win” jer ubijanjem
njegovog rejtinga kao predsednika stranke istovremeno ubijaju i njegov rejting
kao pokrajinskog premijera. Da se razumemo, naprednjaci to sjajno rade, vrlo su
konzistentni i svakodnevno tuku. Dodatno su nakon nekog vremena malo prilagodili
poruke i prikačili uz Bojana Pajtića, u svakoj mogućoj prilici, reč “sramota”. On
je “sramota za Srbiju”. Pokrajinska Vlada je “sramota za Srbiju”. To što Pajtić
radi je “sramota”. I samo ponavljanje, ponavljanje, ponavljanje...do
iznemoglosti.
Bojan Pajtić je tu, po
mom skromnom sudu, napravio ogromnu grešku. On i DS krenuli su na naprednjake –
kroz rat saopštenjima. Realno gledano, DS reaguje brzo i oštro na svaku SNS
provokaciju i zanatski se tim reakcijama nema šta zameriti. Međutim, postoji
sasvim drugi problem: svaka reakcija Pajtića ili Demokratske stranke ostaje na
margini medija, dok svako saopštenje SNS i/ili njihov odgovor na reakciju DS
dobijaju centralni medijski prostor. U takvim uslovima, čak ni najbolja
saopštenja (a bilo je par zaista sjajnih) ne mogu da odjeknu u javnosti i
izazovu snažan efekat kod birača.
Druga neuralgična tačka
ove taktike je što, šta god rekli, dobijate isti odgovor. Pajtić i DS svaki put
odgovaraju drugačije, a naprednjaci svaki put ponavljaju identičan odgovor. Zamislite
da na svako Vaše oglašavanje dobijate odgovor: “vi ste sramota za Srbiju i vi
ste uništili Vojvodinu”. Dakle, svako saopštenje koje DS izda je “nameštanje na
volej” naprednjacima koji ne propuštaju nijednu priliku da opale volej iz sve
snage.
Zanatski gledano, bilo
bi mnogo logičnije da pokušate da olinjali i već potrošeni brend podignete
nekim drugim akcijama, promenom ljudi i promenom politike, nego da pokušavate i
dalje da se održite “nameštanjem na volej” i ponavljanjem istih grešaka koje je
i Đilas činio.
Dodatni problem za
Bojana Pajtića kao predsednika DS je što gro svoje snage troši na odbranu
svojih pozicija u Vojvodini i samim tim ne daje stranci dovoljno vremena, ni
dovoljno zamajca. Uz to, Pajtića doživljavaju kao nekoga čiji je atar Vojvodina
i deluje mi da nema dovoljan autoritet da kao predsednik stranke ostvari
unutrašnju slogu i jedinstvo. A bez jedinstva nema ni jedinstvenog delovanja. Čini
mi se da ima sve više i više razočaranih demokrata koji shvataju da se stranka
na ovaj način ne može suprotstaviti disciplinovanoj i vojnički organizovanoj
strukturi koju ima SNS. A kad popusti disciplina u “komandnom kadru”, kako onda
očekivati da se na terenu donesu glasovi?
Bojan Pajtić, u
nedostatku poverenja u druge kadrove svoje stranke, često stavlja sebe u
poziciju napadača na SNS, a to rezultira izlivanjem kompletne kante (koju, kao
što već rekoh, naprednjaci revnosno izručuju čim ih neko pomene u negativnom
kontekstu, ponavljajući jednu konzistentnu poruku) na njegovu glavu.
 |
| FOTO: Bojan Pajtić nakon izbora za predsednika DS. Izvor: www.b92.net |
Bojan Pajtić povremeno
pokušava da zauzme “Kalimero” poziciju i da ukazuje na progone onih koji misle
drugačije od aktuelne vlasti. Ipak, i tu je Bojan Pajtić laka meta. Mnogi
smatraju da za kontroverzno hapšenje Gorana Kneževića (koji je u to vreme
postajao sve popularniji u Vojvodini) i njegovo sklanjanje iz DS najveće
zasluge snosi upravo Bojan Pajtić. A sa takvom hipotekom ne možete kredibilno
graditi poziciju žrtve za sebe i ljude iz svoje stranke, jer postoji ona
narodna: “ko se mača lati, od mača i gine”.
Ne treba zaboraviti
jedan faktor koji možda na prvu loptu ne deluje važno, ali u perspektivi i te
kako može da igra ulogu: Pajtić je stari majstor kohabitacije. Od 2004. do
2008. uspešno je plovio kao pokrajinski premijer (o komunikacijama na toj poziciji pisao sam u prethodnom delu), mireći sve interese, iako je na čelu republičke
Vlade bio Vojislav Koštunica (DSS), a na čelu Novog Sada Maja Gojković (SRS).
Siguran sam da bi se i u ovakvoj podeli karata, gde su i na mestu premijera i
na mestu gradonačelnika Novog Sada naprednjaci, Pajtić kao pokrajinski premijer
snašao. Ali, mesto predsednika DS nalaže mu da u svakom javnom nastupu
kritikuje naprednjake. Samim tim, on kao pokrajinski premijer ne može da
ostvari dobru komunikaciju sa drugim nivoima vlasti. Ili mora svoju oštricu
napada malo da prikoči, a onda gubi stranka.
Ako bi u najkraćim
crtama trebalo opisati način na koji Pajtić trenutno komunicira, bilo bi
adekvatno reći: šta god uradio, ne valja. Ako priča, neko trpi – ili pokrajina,
ili stranka. Ako napada – trpi pokrajina. Ako ćuti – trpi stranka. Ako ide u
rat saopštenjima – trpe i pokrajina, i stranka, i on lično. Činjenica je da politički
i medijski ambijent u kojem opozicija deluje stvaraju naprednjaci, ali svaka
struktura koja pledira da uveća svoje biračko telo mora da deluje u ambijentu u
kojem se nalazi. Deluje mi da ni Bojan Pajtić nije do kraja shvatio kako
izgleda ambijent u kojem se utakmica odvija. A ambijent, fudbalskim jezikom
rečeno, izgleda ovako: izlazite da igrate utakmicu. Polovina ekipe je
nezadovoljna i jedva ih nagovarate da uopšte izađu na teren. Objektivno ste
slabiji od protivnika, a protivnici znaju ponaosob karakteristike svakog vašeg
igrača. Uz sve to, neki solidni igrači su otišli iz vašeg tima, a “trkače” ste
odlučili da ostavite na klupi za rezerve. Dok se zagrevate, shvatate da svaki
četvrti čovek u publici na stadionu, a možda i svaki treći, zviždi na samo vaše
pojavljivanje na terenu. Kad je utakmica počela, ti koji su zviždali počinju da
viču: “Voda vri, kolji”. Sudija vam apsolutno nije naklonjen, svaki vaš čist
start svira kao faul, a za protivnika važi pravilo: “nema krvi, nema faula”. U
takvim uslovima protivnika možete da pobedite samo ukoliko islužene veterane
zamenite trkačima (pritom je broj izmena ograničen) i ako nađete način da
protivnika nadmudrite. A to možete da učinite jedino ako zbijete svoje redove, napravite
čvrstu i neprobojnu bunkericu, pronađete protivnikovu slabu tačku i sve vreme
napadate kroz tu jednu slabu tačku. Tako možda i uspete da ostvarite svoj cilj - da ne izgubite. Ako odlučite da u takvoj atmosferi igrate “na gol više” –
bićete potučeni do nogu, na opšte oduševljenje publike. Aplauza za borbenost odavno više nema.
 |
| FOTO: reprezentacija Jugoslavije u Maksimiru pred utakmicu protiv Hrvatske, 1999. Izvor: www.rtvbn.com |
Jednostavno: Bojan
Pajtić se u ovoj atmosferi ne snalazi najbolje kao predsednik Demokratske
stranke. Stranka luta kao brod bez jasne odrednice, nejedinstvena,
dezorganizovana i bez jasne strategije. Medijski, Pajtić je u značajnoj meri
satanizovan i ne uspeva da stvori protivtežu, nema adekvatnu strategiju
odgovora na konstantne napade naprednjaka, a na planu internih komunikacija
nikako ne uspeva da stabilizuje strukturu i poveže stranku koju predvodi u
jedinstvenu celinu koja bi se mogla ponovo mobilisati i pokrenuti. Uz to,
spočitava mu se da mnogo bolje razume Vojvodinu nego druge regione Srbije i da
joj posvećuje mnogo veću pažnju. Stara je istina: sa promašenom strategijom i
isluženim igračima ne može se postaviti dobra taktika. A bez dobre taktike ne
može se odigrati dobra utakmica.
p.s. Ne vredi ni
uvođenje mladih igrača koji se uplaše snažnog protivnika i atmosfere na
stadionu. Utakmicu u takvom ambijentu mogu da odigraju samo oni sa velikim, što
bi Španci rekli, “cojones”. Da li je Bojan Pajtić spreman da uvede takve igrače
u igru ili će žrtvovati stranku zarad kratkoročnog očuvanja svoje pozicije –
saznaćemo uskoro. A staro pravilo i dalje važi, posebno u politici: "Ko igra za raju i zanemaruje taktiku, završiće karijeru u nižerazrednom Vratniku".
Uživajte!
0 comments:
Постави коментар