Ako bi u jednoj
rečenici trebalo opisati pristup Bojana Pajtića političkim komunikacijama,
najpreciznije bi bilo reći: veoma vešt u ulozi pokrajinskog premijera, veoma
nemušt u ulozi predsednika stranke. Bojan Pajtić je, kao lider trenutno
najmanje neozbiljne opozicione stranke (jer ozbiljnu opoziciju naprednjaci u
ovom momentu nemaju) stalno između čekića i nakovnja – borbe za očuvanje
političkih pozicija u Vojvodini, gde je duže od decenije neprikosnoveni šef
atara, i borbe za očuvanje Demokratske stranke, koja se uoči obeležavanja 25
godina svog (re)osnivanja nalazi u jednoj od najnezavidnijih i najlošijih
pozicija u savremenoj istoriji.
Kako ne bismo
stvarali konfuziju, jer je kod Bojana Pajtića komunikacijsko prožimanje
funkcija uglavnom ograničeno na Vojvodinu, njegov pristup analiziraću
razdvojeno, u dve celine: jednu čini njegov sistem komuniciranja na
pokrajinskom, a drugu njegov sistem komuniciranja na nacionalnom nivou.
Bojan Pajtić kao
centralna figura Vojvodine
Pajtić je na čelo
pokrajinske Vlade (tada Izvršnog veća APV) došao 2004. godine, kao mlad i izuzetno perspektivan
političar. Uz podršku par iskusnijih saradnika iz stranačke garniture, Pajtić
je veoma brzo krenuo da gradi percepciju sebe kao energičnog, vrednog,
ambicioznog i veštog političara. Zapravo, i on je, baš kao i kasnije Aleksandar
Vučić, u taj posao krenuo ranije – na mesto pokrajinskog premijera Pajtić
dolazi kao već profilisani političar sa solidnom medijskom vidljivošću (mada donekle oštećen aferom "Bodrum"), jer je
kao šef poslaničke grupe u Skupštini Srbije, najpre DOS-a, a potom Demokratske
stranke, stekao značajno iskustvo i kontakte i odskočio od proseka i sivila svojim
brzim i duhovitim reakcijama i replikama. Ipak, čini se da prve obrise
ozbiljnog strateškog planiranja komunikacija kod Pajtića vidimo tek kada je
postao ključni čovek severne pokrajine. Svestan da u okruženju ima uvek
neugodne i dobro organizovane radikale, ali i nepredvidivog i estradno
atraktivnog Nenada Čanka, Pajtić je odmah krenuo da gradi mrežu “svojih”
medija. U tome je Pajtić ubrzo i uspeo, jer su dve ključne pokrajinske javne
ustanove – RTV Novi Sad (kasnije RTV Vojvodine) i “Dnevnik” svoju naklonost
podarile upravo njemu.
U prvom mandatu Bojan Pajtić je uložio ogroman napor da izgradi sliku o sebi kao
čoveku koji poznaje teren, kojem ništa nije teško i koji je dostupan za
građane, istovremeno principijelno braneći interese Vojvodine. U tome su mu
obilato pomagali pokrajinski mediji, ali i pojedine nacionalne televizije, koje
su izdvajale izdašan medijski prostor za njegove aktivnosti. U pozitivnom
kontekstu, podrazumeva se. Bojan Pajtić, kao pre svega pragmatičan tip, razumeo
je da bez podrške medija ni dobar rad na terenu, ni velika aktivnost u
pokrajinskoj Vladi, neće doneti rezultat. Zato je uporedo sa svojim redovnim
poslovima gradio stranačku infrastrukturu, učvršćivao i širio mrežu medijske
podrške, profilisao sebe i profilisao lokalne ljude. U javnom nastupu je
direktan i beskrajno elokventan, privlačeći pažnju na sebe, ali bez ogromnih
skandala i gafova.
 |
| FOTO: Bojan Pajtić kao predsednik Vlade Vojvodine. Izvor: www.agroservis.rs |
Ne znam da li su
Boris Tadić i njegovi profesionalni egohranitelji osnovano tako procenili, tek
Pajtića su negde 2010. godine počeli da doživljavaju kao ozbiljnu unutarstranačku
pretnju za rejting tadašnjeg predsednika Srbije. Kako je Pajtić sebi izgradio
veoma dobru reputaciju u Vojvodini, sve češće su se čuli glasovi da bi upravo
on trebalo da zameni bledog i beskrvnog Mirka Cvetkovića. Ipak, ulazak
energičnog, vrednog i veštog političara na premijersko mesto lako bi mogao da “zakloni
Sunce”, a to se Borisu Tadiću sigurno ne bi svidelo. Krugu oko Borisa Tadića,
koji je taman zaokružio svoju mrežu interesa, uticaja i unosnih poslova, to se
tek ne bi svidelo. Zato su takve priče bile osujećene u startu, a centrala je
pružala snažnu logističku i medijsku podršku da iznikne nova generacija
vojvođanskih demokrata. Uporedo je Pajtić “disciplinovan” kroz povremene
kritičke tonove u medijima sa nacionalnom pokrivenošću i odrađivanje prljavih
poslova “da bi pokazao lojalnost”, poput napada na ljude iz drugih stranaka sa
kojima je dobro sarađivao. Na pokrajinskom nivou tih kritičkih tonova, naravno,
nije bilo.
Zahvaljujući svojim
tehnokratskim osobinama i dobroj organizaciji, ali i zahvaljujući činjenici da
je naprednjačka organizacija u Vojvodini unekoliko štucala u odnosu na
organizaciju u centralnoj Srbiji, Pajtić i Demokratska stranka odneli su uverljivu
pobedu na pokrajinskim izborima 2012. godine. Ubedljivoj pobedi doprineo je i
kombinovani izborni sistem (za Skupštinu Vojvodine 60 poslanika se bira
proporcionalno, kroz izborne liste, a 60 većinski, na ime i prezime na
direktnim izborima), jer su lokalni ljudi iz Demokratske stranke već bili dobro
profilisani i dobro pozicionirani.
Nesumnjivo dobre
odlike Bojana Pajtića su visoka empatičnost i izuzetna socijalna inteligencija.
Pajtić jednostavno zna da spusti loptu kad treba, zna da reši problem, zna da
kaže ono što sagovornik želi da čuje, i po pravilu uvek nastupa pozitivno i
prijateljski. Ipak, iza takve fasade stoji i beskrajna pragmatičnost, pa zato
Bojan Pajtić lako i brzo sklapa i raskida političke saveze. U pokrajinskoj
administraciji veoma brzo rotira ljude, ne dozvoljavajući nikome iz njegove
stranke da naraste do mere gde bi ugrozio njegov imidž neprikosnovenog broja 1
u pokrajini. A kroz koje elemente strategije je do te pozicije stigao?
1. Pozicioniranje
sebe kao jedinog centra odlučivanja u Vladi Vojvodine – Bojan Pajtić kao
pokrajinski premijer predstavlja se kao neko ko je vredan, mobilan,
kompetentan, među građanima i – razume specifičnosti svakog kraja u Vojvodini, zna
sve u Vojvodini i pita se o svemu u Vojvodini. Ovo je posebno važno jer Pajtić i
DS u Vojvodini širokopojasno napadaju biračko telo, zahvatajući ponešto iz
svakog bunara – od intelektualaca i gradske elite, preko mladih (gde vode žestoku
bitku sa Ligom socijaldemokrata Vojvodine), zemljoradnika, pripadnika
nacionalnih manjina (u meri u kojoj je to moguće), ali i radnika i niže
obrazovanog stanovništva (gde im se kao glavni takmac pojavljuju radikali, a
potom i naprednjaci). Posebna tema su glasovi koje je Pajtić skupljao po
klijentelističkom modelu, vezujući uz svoje skute zainteresovane privrednike i
lobi-grupe. Istina, Pajtić (ili njegovi saradnici, jer svaki broj 1 uz sebe ima
određeni broj profesionalnih egohranitelja) pravi i greške, pa je tako potpuno
zasluženo “dobio preko nosa” za tablu na mostu koji je otvorio.
 |
| FOTO: jedna od tabli koje je otkrio Bojan Pajtić. Izvor: www.rts.rs |
2. Orijentacija ka
rešenju – Pajtić kao pokrajinski premijer i frontmen DS u Vojvodini uvek se
orijentiše ka rešenjima i konkretnim rezultatima i to znalački komunicira. Uvek
u rukavu ima rešenje za problem koji se otvara i uz medijsku pompu pojavljuje
se sa konkretnim rešenjem. Zapravo, čini mi se da Bojan Pajtić zaista jeste
čovek koji voli da proizvede konkretan rezultat i da to onda snažno komunicira.
Za bolju percepciju njegovih rezultata uvek su mu nedostajali malo drskija i
energičnija stranka i element beskonačnog ponavljanja istih poruka iz drugih
izvora. Za manjak energije u stranci Pajtić snosi tek deo odgovornosti, ali je
sam odgovoran što nije dozvolio da se u njegovom okruženju profilišu ljudi koji
će ga aktivno hvaliti i ponavljati njegove poruke.
3. Prividno
ignorisanje afera – Bojan Pajtić uglavnom ostaje miran i “ne peca se” kada se
otvori neka ozbiljna afera u Pokrajini. Kao što ume da priča kad treba, tako
ume i da ćuti kad treba. Od 2010. godine Pajtić je izložen baražnoj vatri po
pitanju Razvojne banke Vojvodine, Tesla banke, Fonda za kapitalna ulaganja. Čak
i kada iza dima afera postoji ozbiljna vatra, Pajtić je vrlo štur u odgovorima
i uglavnom se ne meša. Taj sistem “pusti da prođe” funkcionisao je sve dok
Srpska napredna stranka nije napravila svoj sistem medijske podrške. Sada, u
vorteksu beskonačnog ponavljanja istih napada u kojem ga SNS vrti, Pajtićeva
reputacija se krnji. A čim se krnji reputacija, krnje se i glasovi. Uz sve
političke afere, Pajtić je stalno na meti “podvodnih udara” koji se tiču
njegove navodne seksualne orijentacije (ove priče zaista nikada nisam želeo da
proveravam). Taj udar ide po principu sendviča – istovremeno se pusti priča u
nekom od tabloida i na terenu. Naravno da nijedna stranka takve stvari ne
komunicira kao zvaničnu politiku, ali – i podvodni udari rade posao. Napad na
seksualnu orijentaciju je jedan od najprizemnijih napada sa kojim se neka javna
ličnost može suočiti i od njega nema odbrane, bez obzira da li je taj napad
osnovan ili ne. Sigurno je, međutim, da takvi abrovi, ponovljeni dovoljan broj
puta, utiču na profilisanje najniže obrazovanih slojeva birača. A zna se kome
oni u najvećoj meri gravitiraju.
4. Razvoj Vojvodine
ne bi bio tako dobar da nije mene - Pajtić se pojavljuje u svim prilikama kada
je moguće pojaviti se u pozitivnom kontekstu. Pokrajinski mediji svakodnevno
prate njegove aktivnosti, a svaka nagrada, priznanje ili dobar rezultat koji
Vojvodina ostvari se glorifikuju. Naravno, Pajtić se “lepi” na te rezultate i
priznanja, često ih komentarišući u kontekstu potvrde dobrog rada Vlade
Vojvodine. To, naravno, znači i potvrdu dobrog rada njega lično. Dakle, iako je
realnost Vojvodine daleko od sjajne, i Pajtić je sklon da putem medija pod
njegovom kontrolom stvara “paralelnu realnost”, predstavljajući vojvođansku stvarnost
boljom nego što jeste.
 |
| FOTO: Bojan Pajtić u obilasku EXIT kampa. Izvor: www.novisad.rs |
Iako im se prirode
javnog nastupa drastično razlikuju, Aleksandar Vučić i Bojan Pajtić imaju jednu
zajedničku crtu – obojica žele da se pozicioniraju kao jedini i neprikosnoveni
centri moći, Vučić na nivou republike, a Pajtić na nivou pokrajine. Zato i
postoje sličnosti u metodologiji njihovih medijskih strategija, iako su potpuno
različiti i kao političari, i kao ličnosti. Njihov konflikt je otuda sasvim
prirodna, logična i očekivana stvar, jer jedna teritorija ne može imati dva
gospodara. Pajtić je za sada preživeo, ali kao umoran, ranjen i vojnički
oslabljen gospodar. Hoće li njegova pobeda iz 2014. biti Pirova pobeda i hoće
li gubitak vlasti u pokrajini biti i njegov politički kraj – pokazaće vreme.
Uživajte!
3 comments:
Izvini, ali ne mogu više da ih gledam, a ni da čitam o njima! Zato tvoje recepte obožavam! :-)
Verujem da ne možeš, ali oni se zaista u sve mešaju. Zato su ovde na blogu. Ali, to nikako ne znači da neće biti novih recepata - i oni slede :)
Pa, da! Ako je ovo b(r)log, oni moraju biti umešani! :-) Razumljivo!
Постави коментар